МОЈИ ТЕКСТОВИ

Хотел „Санџак”

На трећини Улице слободе уздиже се, недодирљив за бес северца, једанаестоспратни хотел „Санџакˮ. На десетом спрату хотела свила је привремено гнездо птичица што је у град у ком се испилила дошла први пут после четврт века.

Беу

Сетио сам се изненада / Како је баба Рада, / Која плете чарапе / Од вуне небеских оваца / Већ дванаест година, / Говорила: Беу.

Непомерен сат

Пред шумом нове седмице / Стојиш сам као пањ. / Сенке ће, птице, лишће / Да заспу те: дан по дан.

Пут Ћамила

„И Бјелопољци су трговци.”

„Јаки сте ми ви трговци. Вама је ближе небо него море, па вам је таква и трговина. А ови, ако нећеш да купиш, бију те док не купиш. И још ти наплате што су те били. Све џентлменски и цивилизовано, дабоме.”

Умор

Умор од спринта кроз пљусак вести, / Од настојања да си у току. / Од перверзија, које, кô потку, / Желе са здравом основом сплести

Три београдске песме

Пајала је палме и књиге украсне / На Сењаку. Чека бус за Земун Поље, / Где ће укућане запахнути воњем / Опојне прашине више средње класе.

Друго писмо с Плутона

Зашто имам осећај да те је моје прво писмо забринуло? Не треба да бринеш. Самоћа овде јесте љута, али је нужна, и смислена. Смислена је чак и у тренуцима кад је неподношљива и паралише: то су мале смрти неопходне за мала васкрсења, без којих се не би никако ни живело.

Писмо с Плутона

Ти сад мислиш: Овај је полудео. Али у мислима додајеш: И нека је полудео, мени не смета, и ја сам луд, само што по своје лудило нисам морао ићи тако далеко као он.

Ново лето

Из године изаћи, макар и тешко оштећен: / Нека је здраво глава сред овог времетреса. / Не испасјити срж док глођу нас прилике псеће; / Не крвавити душу док је у трену меса.

Химна

Ја сам ходајући неуспех; фијаско / Богатих дарова; крах великих нада. / Ја сам Неспособност под мајсторском маском. / Мртворођен принц што ни гробом не влада.

Чудо у Бресту

На југозападу Белорусије, на самој граници с Пољском, налази се Брест, једна од две куле истог назива на два супротна краја шаховске табле Европе.

Полуга

Млак си на речи и послушан на делу / Равнаш се спрам неке нуле на челу / Да не би био на крсту разапет

Ребро

Ради тебе бићу и мехур у либели / Који те никад не лаже, / Мада миран је једино када / Говори ти да све је под конац.

Пролеће

Народ је нар пун зрна квара. / У пољупцу издаја цвета. / У крошњи палидрвцета / Цвркуће јаје пожара.

Something went wrong. Please refresh the page and/or try again.

© 2021–2026 Мирко Јовановић