ТЕКСТОВИ

БЕУ

Сетио сам се изненада / Како је баба Рада, / Која плете чарапе / Од вуне небеских оваца / Већ дванаест година, / Говорила: Беу.

НЕПОМЕРЕН САТ

Пред шумом нове седмице / Стојиш сам као пањ. / Сенке ће, птице, лишће / Да заспу те: дан по дан.

ПУТ ЋАМИЛА

„И Бјелопољци су трговци.”

„Јаки сте ми ви трговци. Вама је ближе небо него море, па вам је таква и трговина. А ови, ако нећеш да купиш, бију те док не купиш. И још ти наплате што су те били. Све џентлменски и цивилизовано, дабоме.”

УМОР

Умор од спринта кроз пљусак вести, / Од настојања да си у току. / Од перверзија, које, кô потку, / Желе са здравом основом сплести

БЕОГРАДСКЕ ПЕСМЕ

Пајала је палме и књиге украсне / На Сењаку. Чека бус за Земун Поље, / Где ће укућане запахнути воњем / Опојне прашине више средње класе.

ДРУГО ПИСМО С ПЛУТОНА

Чим сам ти послао прво писмо, обузео ме је некакав стид. Као да сам тим писмом заиста преварио свој роман. А ево, и поред тог стида, сад прељубу понављам. Човек је непоправљив и на Плутону!

ПИСМO С ПЛУТОНА

Ти сад мислиш: Овај је полудео. Али у мислима додајеш: И нека је полудео, мени не смета, и ја сам луд, само што по своје лудило нисам морао ићи тако далеко као он.

НОВО ЛЕТО

Из године изаћи, макар и тешко оштећен: / Нека је здраво глава сред овог времетреса. / Не испасјити срж док глођу нас прилике псеће; / Не крвавити душу док је у трену меса.

ХИМНА

Ја сам ходајући неуспех; фијаско / Богатих дарова; крах великих нада. / Ја сам Неспособност под мајсторском маском. / Мртворођен принц што ни гробом не влада.

ЧУДО У БРЕСТУ

На југозападу Белорусије, на самој граници с Пољском, налази се Брест, једна од две куле истог назива на два супротна краја шаховске табле Европе.

ПОЛУГА

Млак си на речи и послушан на делу / Равнаш се спрам неке нуле на челу / Да не би био на крсту разапет

РЕБРО

Ради тебе бићу и мехур у либели / Који те никад не лаже, / Мада миран је једино када / Говори ти да све је под конац.

ПРОЛЕЋЕ

Народ је нар пун зрна квара. / У пољупцу издаја цвета. / У крошњи палидрвцета / Цвркуће јаје пожара.

ТАЛЕНАТ

Кад би се неталенат замислио над собом, / Не би имао шта да каже, / Али макар би то рекао рђаво.

Владимир Набоков | ФУДБАЛ

Твој сапутник рече да сам, ваљда, родом / из оне дивље земље где крв на снег липти, / и, пућнувши лулу, мимогред је додо / како пријатан сам ја човек у бити.

Some­thing went wrong. Please refresh the page and/or try again.

© 2021–2026 Мирко Јовановић