Вокал и бас: Зоран Јовановић
Гитара: Ведран Малешевић
Бубањ: Милан Грубић
Текст: Мирко Јовановић
ПОЛУГА
Твој је салон врела пећница
масних мисли
Ја глођем идеју укрчкану
у крви
Уместо кошчица пљујем речи златне
од жучи
Док твоја уста пуна су меда
и прождраних пчела
Причаш шта мислиш, а без престанка мислиш
шта ти кажу
Слушаш шта кажу, а све ти кажу
шта желиш чути
Плесу твог језика милионски аплауз
слепаца
И моја песма као крик осуде
са дна океана
Рефрен:
Млак си на речи и послушан на делу
Равнаш се спрам неке нуле на челу
Да не би био на крсту разапет
Мене сматраш сулудим и малим
Мислиш да се узалуд отимам и палим
Не знаш да ћу једном ипак променити свет
Кад ти незнанац у мраку викне:
Руке увис!
Ти одмах дижеш своје руке
од човека
На први поклич који најављује
јачег од тебе
Пред њега стајеш, замахујеш руком
и салутираш
Кроз свет се крећеш велик и бунтован
да газиш цвеће
У цркву идеш са искреном вером
да је унутра топло
Оном ко куца врата по правилу
не отвараш
Мене љубиш као ближњег свога
јер сам далеко
Рефрен:
Млак си на речи и послушан на делу
Равнаш се спрам неке нуле на челу
Да не би био на крсту разапет
Мене сматраш сулудим и малим
Мислиш да се узалуд отимам и палим
Не знаш да ћу једном ипак
померити свет
(Само ми дајте ослонац)