Вокал и бас: Зоран Јовановић
Гитара: Ведран Малешевић
Бубањ: Милан Грубић
Текст: Мирко Јовановић
ПОЛУГА
Твој је салон врела пећница
масних мисли
Ја глођем идеју укрчкану
у крви
Уместо кошчица пљујем речи златне
од жучи
Док твоја уста пуна су меда
и прождраних пчела
Причаш шта мислиш, а без престанка мислиш
шта ти кажу
Слушаш шта кажу, а све ти кажу
шта желиш чути
Плесу твог језика милионски аплауз
слепаца
И моја песма као крик осуде
са дна океана
Рефрен:
Млак си на речи и послушан на делу
Равнаш се спрам неке нуле на челу
Да не би био на крсту разапет
Мене сматраш сулудим и малим
Мислиш да се узалуд отимам и палим
Не знаш да ћу једном ипак променити свет
Кад ти незнанац у мраку викне:
Руке увис!
Ти одмах дижеш своје руке
од човека
На први поклич који најављује
јачег од тебе
Пред њега стајеш, замахујеш руком
и салутираш
Кроз свет се крећеш велик и бунтован
да газиш цвеће
У цркву идеш са искреном вером
да је унутра топло
Оном ко куца врата по правилу
не отвараш
Мене љубиш као ближњег свога
јер сам далеко
Рефрен:
Млак си на речи и послушан на делу
Равнаш се спрам неке нуле на челу
Да не би био на крсту разапет
Мене сматраш сулудим и малим
Мислиш да се узалуд отимам и палим
Не знаш да ћу једном ипак
померити свет
(Само ми дајте ослонац)
Aко ти се допао чланак, могу ти убудуће слати на мејл нове текстове са сајта. Не објављујем често, и обећавам да ћу ти писати само када заиста имам шта да кажем.
Мирко Јовановић 