ОПСТАЈАЊЕ У ОБЕСМИШЉУЈУЋОЈ СТВАРНОСТИ

Одржана трибина „Ријеч” УКЦГ посвећена Свјетском дану књиге

Овонедјељна трибина „Ријеч” Удружења књижевника Црне Горе била је посвећена обиљежавању Свјетског дана књиге и ауторских права. Гости трибине били су пјесници иновативне стваралачке динамике који су казивали фрагменте из својих дјела и стихове: Саша Нишавић, Миленко Миро Шарац и Мирко Јовановић, док је уводно слово казала пјесникиња Милица Краљ, уредница трибине.

– У овом времену, несклоном духу и духовности, књизи писцима, српском језику и ћириличном писму – нашем опстајању у обесмишљујућој стварности – наша ријеч, пјесничка ријеч, има задивљујућу и тежину и јачину и висину, стремећи својом стваралачком имагинацијом самим врховима које су нам оставили наши претходници, сви они од којих и почиње јединствено и непоколебљиво и непосустало Искон-слово – појаснила је Краљ.

Дан књиге прославља се 23. априла, и то од 1995. године, када је на Генералној конференцији УНЕСКО-а у Паризу донијета ова одлука, а овај датум се повезује са рођењем и смрћу Мигела де Сервантеса и датумом смрти Шекспира.

– Преписивачи, састављачи, илуминатори, сви они који су се годинама мучили око настанка књига борили су се против крадљиваца својих дјела јединим оружјем које су имали – ријечима, односно клетвама. У неким старим записима каже се: „Ко књигу украо буде, нека му мачеви анатеме суде.” До проналаска штампарије књиге су се умножавале преписивањем. Од пергамента (који потиче из престонице Пергамске државе, града Пергама у Малој Азији) бијеле и жуте боје, прешло се на папир – појаснила је Краљ.

– Зар наша трибина „Ријеч” УКЦГ, претходно „Ријеч четвртком”, не означава ону неприкосновену ријеч непристајања на унапријед одређену и задату маргину јавног дјелања? Трибина „Ријеч”, односно „Ријеч четвртком”, односно књижевност бараке илити катакомбна књижевност, и настала је као изричит и неприкосновен одговор на кризна мјеста друштвене стварности. Да је књига опасна говоре нам бројни примјери из књижевне историје – примјери цензуре, бешчашћа, репресивних политичких модела… као и наша књижевност, савремена српска књижевност у 21. вијеку – истиче Краљ.

А. Ћ.


Занимљивости из свијета књиге

– Кад је 6. априла 1941. године у њемачком бомбардовању Београда изгорио цио библиотечки фонд Народне бибилотеке Србије, на згаришту је остала само једна страница „Слова љубве” деспота Стефана Лазаревића. Такође, када је НАТО бомбардовао Мурино, и када су побили дјецу и мјештане Мурина, један НАТО гелер зауставио се на страницама књиге „Дневник партизана” чији је аутор словеначки писац и борац Хинко Братож Оки (1921–1981) – подсјетила је, између осталог, Краљ.

Извор: Дан (штампано издање)