СЛОБОДНА ТЕРИТОРИЈА ПОЕЗИЈЕ

Градска библиотека “Доситеј Обрадовић’ у Старој Пазови прогласила је своју читаоницу “Слободном територијом поезије” и, укинувши визни (члански) режим, населила у њој више од 200 љубитеља поетског стваралаштва који су открили стање духа до тада непознато међу житељима те мирне и у себе повучене сремске вароши: у њој песник више значи од песника, а нарочито ако је тај песник из њиховог шора, а уз то здраво талентован.

На проглашењу “Слободне територије поезије”, на Аранђеловдан, своје суграђане стиховима су даривали песникиња Гордана Смуђа и песник Мирко Јовановић, добитници награде “Млади Дис” за 2011, односно 2012. годину.

Старопазовчани су дошли да виде и чују своје песнике и приме дарове – стихове из њихових збирки, награђених песничком наградом “Млади Дис” коју им је доделила и збирке издала Градска библиотека “Владислав Петковић Дис” из Чачка.

Директорка и уредница едиције “Млади Дис” Даница Оташевић са колегиницом, библиотекарком Милицом Баковић, стигла је на проглашење “Слободне територије поезије” како би обзнанила да су у Старој Пазови песници рођени. Приложила је као доказ песничке збирке “Друга места” Гордане Смуђе, лауреаткиње “Младог Диса” за 2011. годину, и “Каменолом” Мирка Јовановића, добитника те награде за 2012. годину.

О свом таленту уверљиво су сведочили и сами аутори – читајући одабране песме из награђених књига. Милица Баковић је потом изводила једно по једно сведочење, почев од рецензије Соње Веселиновић за “Друга места”: “У свету у коме ова поезија настаје, немир више није оно што човека издваја, већ оно што га повезује с другима, оно чиме доприноси општељудском немиру… Иако дубоко лирске, сликовите и нежне, песме Гордане Смуђе стално се дотичу оних места која су нам, хтели не хтели, блиска, позната и неизбежна… Гордана Смуђа остварила је аутентичан и потресан рукопис у којем шапућу и жаморе гласови усамљени у мноштву, а емпатија се показује као темељ сваког чина, па и песничког”.

Васа Павковић је у рецензији за Јовановићеву збирку “Каменолом” записао, између осталог: “Динамично смењујући брижљиво ритмизоване стихове, Јовановић у густим слојевима песама без строфичне поделе, исписује текстове који спајају најличнији фон младалачког исповедања с покушајем да се с интелектуално анагажоване дистанце каже штошта о људском животу и судбини. Као и у сонетном венцу, али сада модерније, Мирко Јовановић пише богатим песничким језиком, обзнањујући своје поверење у лиризам”.

Павковић похвалу песничком таленту Јовановића завршава речима: “У књизи ‘Каменолом’ Мирко Јовановић се објављује као талентован и храбар песник, а то је више него вредан почетак за његов млади лирски глас”.

Старопазовачку “Слободну територију поезије” чистим лирским заносом озвучили су и полазници припремене групе за музичку школу коју води магистар тамбуре Љубинко Лазић.

Обоје лауреата награде “Млади Дис” завршило је гласовиту Старопазовачку гимназију.

Гордана Смуђа (1982) потом је завршила драматургије на Факултету драмских уметности у Београду. Ауторка је извођених и награђиваних позоришних и радио драма, сценарија, есеја и теоријских радова о филму и позоришту. Чланица је Удружења драмских уметника Србије, говори енглески, италијански, немачки и руски језик, а објављује поезију у периодици.

Мирко Јовановић (Бијело Поље, 1985) био је у гимназијским данима најбољи математичар генерације, а сада је апсолвент на групи за српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду. Добитник је међуанародне награде у категорији младих песника “Ратковићеве вечери поезије” и уредник књижевног фанзина ТИТ, а живи у Старој Пазови.

Бранко Ракочевић

Извор: SEEcult

МИРКО ЈОВАНОВИЋ ДОБИТНИК НАГРАДЕ „МЛАДИ ДИС”

На овогодишњи конкурс за рукопис за прву песничку збирку чијем аутору Градска библиотека „Владислав Петковић Дис“ у Чачку додељује награду „Млади Дис“ стигло је 36 радова.

Жири, који је радио у саставу Соња Веселиновић, председница, Саша Стојановић и Петар Матовић, чланови, донео је одлуку да награда „Млади Дис“ за 2012. годину припадне рукопису под шифром Константин Камен.

Рукопис под шифром Константин Камен издвојио се по уједначеном квалитету песама, богатству језика и прецизно осмишљеној структури збирке. Успешан спој савремене лексике и традиционалних форми изнео је драматичност лирске егзистенције, која је аутентични глас добила у сугестивним и иновативним песничким сликама. Аутопоетичка промишљања, љубав и суочавање са свакодневицом, уз обиље референци, јесу опсесивне теме субјекта ове збирке.

Жири похваљује и рукописе под шифрама Петит и какаоХасБернардо Бернарди и Тражим вештог гласоношу.

Разрешењем шифри утврђено је да је аутор рукописа под шифром Константин камен,  Мирко Јовановић (1985) из Старе Пазове. Награда „Млади Дис“ Јовановићу ће бити уручена 31. маја 2012. године у Чачку на свечаности испред Дисовог споменика.

Шифра Бернандо Бернанди, аутор је Марко Глишић (1983) из Крагујевца.

Шифра Петит и какао, аутор Данијел Гатарић, рођен 1988. у Прњавору.

Шифра ХАС, аутор Борислав Станић (1983) из Кањиже (БИХ).

Шифра Тражим вештог гласоношу, аутор Анђела Пендић (1993) из Београда, ученица четвртог разреда Пете београдске Гимназије

глад

Посећи сну главу, пострићи са ње змије
И ко чарапе преврнути их: оголити им
Утробе пуне скривених змијских ногу.
Обрати ноге ко коприву, голом руком.
Расцепити на ногама месо и кости им
Исперутати. Одувати перут низ ветар,
Као перје маслачково. Сан безглави
На колац набити и истерати му срце.
Испунити трупло травама, по којим
Праведни спију, и премазати га калом
У ком одбачени буде се. Добијену мумију
Млети између себе и још једног камена.
Умесити од нуларице, без квасца, тесто
За песму. Пећи песму око један живот
На тихој ватри језика. Служити је хладну,
Без прилога. Сам не окусити ни мрву.

Мирко Јовановић

Извор: Градска библиотека Владислав Петковић Дис, Чачак

РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ЗА НАЈЛЕПШУ БОЕМСКУ ПЕСМУ 2010.

У организацији Културног центра „Чукарица” у мају 2002. године одржано је прво „Вече боемске поезије”. Интересовање песника учесника и публике било је изузетно, па се од тада сваке године расписује Конкурс за најлепшу песму. До сада је објављено седам зборника најуспешнијих боемских песама: „Боемски осврт на космос” (2003); „Брод носталгије” (2004); „Српски виноград” (2005); „Зденац под Кумовом сламом” (2006); „То је тај тренутак” (2007); „На тргу старих песника” (2008) и „Шта није било злато” (2009).


На Конкурс за најбољу боемску песму 2010. године, од 9. 2. до 10. 3. 2010. стигле су 133 песме аутора који пишу на српском језику – из Србије, Црне Горе, Републике Српске и дијаспоре.

Жири који је радио у саставу: др Михајло Пантић, професор и књижевник, председник жирија, Милета Аћимовић Ивков, књижевни критичар, и Снежана Спасојевић, директор Културног центра „Чукарица“, одабрао је двадесет шест најуспешнијих песама које су штампане у овогодшњем зборнику боемске поезије „Виноград ноћни”.

По избору жирија, најлепша боемска песма 2010. године је „Фајронт” Мирка Јовановића из Старе Пазове.

Другу награду за песму „Пир мртвих” добила је Светлана Пешић из Власотинца, а трећу Жељко Јанковић из Панчева, за песму „03:42”.

Извор: КЦ Чукарица