ОПСТАЈАЊЕ У ОБЕСМИШЉУЈУЋОЈ СТВАРНОСТИ

Одржана трибина „Ријеч” УКЦГ посвећена Свјетском дану књиге

Овонедјељна трибина „Ријеч” Удружења књижевника Црне Горе била је посвећена обиљежавању Свјетског дана књиге и ауторских права. Гости трибине били су пјесници иновативне стваралачке динамике који су казивали фрагменте из својих дјела и стихове: Саша Нишавић, Миленко Миро Шарац и Мирко Јовановић, док је уводно слово казала пјесникиња Милица Краљ, уредница трибине.

– У овом времену, несклоном духу и духовности, књизи писцима, српском језику и ћириличном писму – нашем опстајању у обесмишљујућој стварности – наша ријеч, пјесничка ријеч, има задивљујућу и тежину и јачину и висину, стремећи својом стваралачком имагинацијом самим врховима које су нам оставили наши претходници, сви они од којих и почиње јединствено и непоколебљиво и непосустало Искон-слово – појаснила је Краљ.

Дан књиге прославља се 23. априла, и то од 1995. године, када је на Генералној конференцији УНЕСКО-а у Паризу донијета ова одлука, а овај датум се повезује са рођењем и смрћу Мигела де Сервантеса и датумом смрти Шекспира.

– Преписивачи, састављачи, илуминатори, сви они који су се годинама мучили око настанка књига борили су се против крадљиваца својих дјела јединим оружјем које су имали – ријечима, односно клетвама. У неким старим записима каже се: „Ко књигу украо буде, нека му мачеви анатеме суде.” До проналаска штампарије књиге су се умножавале преписивањем. Од пергамента (који потиче из престонице Пергамске државе, града Пергама у Малој Азији) бијеле и жуте боје, прешло се на папир – појаснила је Краљ.

– Зар наша трибина „Ријеч” УКЦГ, претходно „Ријеч четвртком”, не означава ону неприкосновену ријеч непристајања на унапријед одређену и задату маргину јавног дјелања? Трибина „Ријеч”, односно „Ријеч четвртком”, односно књижевност бараке илити катакомбна књижевност, и настала је као изричит и неприкосновен одговор на кризна мјеста друштвене стварности. Да је књига опасна говоре нам бројни примјери из књижевне историје – примјери цензуре, бешчашћа, репресивних политичких модела… као и наша књижевност, савремена српска књижевност у 21. вијеку – истиче Краљ.

А. Ћ.


Занимљивости из свијета књиге

– Кад је 6. априла 1941. године у њемачком бомбардовању Београда изгорио цио библиотечки фонд Народне бибилотеке Србије, на згаришту је остала само једна страница „Слова љубве” деспота Стефана Лазаревића. Такође, када је НАТО бомбардовао Мурино, и када су побили дјецу и мјештане Мурина, један НАТО гелер зауставио се на страницама књиге „Дневник партизана” чији је аутор словеначки писац и борац Хинко Братож Оки (1921–1981) – подсјетила је, између осталог, Краљ.

Извор: Дан (штампано издање)

РЈЕШЕЊЕ КОНКУРСА ЗА НАЈБОЉИ ПРОЗНИ И ПЈЕСНИЧКИ РУКОПИС

На Конкурс Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, који је расписан 17. фебруара 2020. године, за објављивање најбољег прозног и најбољег пјесничког рукописа стигло је укупно четрдесет рукописа (шеснаест у категорији прозних, а двадесет четири у категорији пјесничких рукописа).

Жири у саставу мр Милорад Дурутовић (предсједник), мр Јелена Газдић (члан) и мр Радоје Фемић (члан) доноси сљедећу одлуку и препоруку:

  • У категорији прозних радова најужи избор сачињавају сљедећи рукописи: Мирко Јовановић, „Између црних поља” (Стара Пазова), Милица Петровић, „Недеља: приче ни о чему” (Београд), Никола Маројевић, „Непрекидни рат лудака и мртваца” (Никшић), Јелена Калајџија, „Шаренокосци: уплетене приче о слободи” (Бијељина), Душко Домановић, „Један човек и друге приче” (Ниш).

Једногласном одлуком жирија награђује се рукопис Мирка Јовановића „Између црних поља”, док се рукописи „Недеља: приче ни о чему” Милице Петровић и „Непрекидни рат лудака и мртваца” Николе Маројевића препоручују за штампање као дјела изузетне умјетничке оригиналности.

  • У категорији пјесничких радова најужи избор сачињавају сљедећи рукописи: Миленко Шарац, „Ноћ у којој се вратила Санела” (Пљевља), Радосав Бато Ђурковић, „Повратак” (Никшић), Мирјана Булатовић, „Мајстор светла” (Београд), Анђела Пендић, „Тело светлости” (Београд), Новак Ђукић „Само ти дете ради свој посао” (Београд), Јагода Никачевић, „Зашто имаш тако велике очи” (Београд).

Једногласном одлуком жирија награђује се рукопис Миленка Шарца, „Ноћ у којој се вратила Санела”, док се рукописи „Повратак” Радосава Бата Ђурковића и „Мајстор светла” Мирјане Булатовић препоручују за штампање као дјела изузетне умјетничке оригиналности.

Образложење за првонаграђене радове

Роман Мирка Јовановића „Између црних поља“ чини довршену романескну цјелину у којој се конституише слика једног мјеста и времена, илустрована судбинама књижевних јунака који дијеле специфично, (а)типично животно искуство провинције. Приповједачка усмјереност на дочаравање динамичних, живих слика третираног микропростора резултовала је реконструкцијом колективне нарави. Избјегавајући замку симплификације приповједног материјала на паланачку хронику, Јовановић је успио да синхронизује својства локалног и општег.

Композициона прегледност, на једној, и одабир наративне стратегије, на другој страни, показују високу стваралачку самосвијест, којом се мотивисана веза између стварности и литературе артикулише у корист имагинативног доживљаја. Између црних поља читалац може назрети контуре негдашњег Бијелог Поља, али ће свакако визуелизовати топоним који може постојати и другдје, а најраскошније у романескној визији. У тој универзалности огледа се књижевна супериорност првонаграђеног прозног рукописа Мирка Јовановића „Између црних поља“.

*

Пјеснички рукопис „Ноћ у којој се вратила Санела” Миленка Шарца одликује јединствена лирска и мисаона елеганција. Љубав; завичајност (било да се односи на родни крај и земљу, било да упућује на космичку проимордијалност); пролазност човјека и непролазност борбе добра и зла; меланхолија као иманентно пјесничко осјећање, али и као облик сазнавања свијета; страх од смрти, али и њено извртање руглу; поетска кореспонденција са Хелдерлином, Тадеушем Ружевичем, Фернадом Песоом, Сесаром Ваљехом и другим одабраним пјесницима; елегичност која скоро никад не склизне у патетику, већ хита ка трагичном осјећању свијета, али у античком смислу ријечи, дакле ка узвишеном – јесу тематски индикатори Шарчеве пјесничке ризнице, који се у овој књизи профилишу као осмодјелна лирско-медитативна партитура.

Подгорица, 30. јун 2020.

Жири:

мр Милорад Дурутовић

мр Јелена Газдић

мр Радоје Фемић

Извор: Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори