ОПСТАЈАЊЕ У ОБЕСМИШЉУЈУЋОЈ СТВАРНОСТИ

Одржана трибина „Ријеч” УКЦГ посвећена Свјетском дану књиге

Овонедјељна трибина „Ријеч” Удружења књижевника Црне Горе била је посвећена обиљежавању Свјетског дана књиге и ауторских права. Гости трибине били су пјесници иновативне стваралачке динамике који су казивали фрагменте из својих дјела и стихове: Саша Нишавић, Миленко Миро Шарац и Мирко Јовановић, док је уводно слово казала пјесникиња Милица Краљ, уредница трибине.

– У овом времену, несклоном духу и духовности, књизи писцима, српском језику и ћириличном писму – нашем опстајању у обесмишљујућој стварности – наша ријеч, пјесничка ријеч, има задивљујућу и тежину и јачину и висину, стремећи својом стваралачком имагинацијом самим врховима које су нам оставили наши претходници, сви они од којих и почиње јединствено и непоколебљиво и непосустало Искон-слово – појаснила је Краљ.

Дан књиге прославља се 23. априла, и то од 1995. године, када је на Генералној конференцији УНЕСКО‑а у Паризу донијета ова одлука, а овај датум се повезује са рођењем и смрћу Мигела де Сервантеса и датумом смрти Шекспира.

– Преписивачи, састављачи, илуминатори, сви они који су се годинама мучили око настанка књига борили су се против крадљиваца својих дјела јединим оружјем које су имали – ријечима, односно клетвама. У неким старим записима каже се: „Ко књигу украо буде, нека му мачеви анатеме суде.” До проналаска штампарије књиге су се умножавале преписивањем. Од пергамента (који потиче из престонице Пергамске државе, града Пергама у Малој Азији) бијеле и жуте боје, прешло се на папир – појаснила је Краљ.

– Зар наша трибина „Ријеч” УКЦГ, претходно „Ријеч четвртком”, не означава ону неприкосновену ријеч непристајања на унапријед одређену и задату маргину јавног дјелања? Трибина „Ријеч”, односно „Ријеч четвртком”, односно књижевност бараке илити катакомбна књижевност, и настала је као изричит и неприкосновен одговор на кризна мјеста друштвене стварности. Да је књига опасна говоре нам бројни примјери из књижевне историје – примјери цензуре, бешчашћа, репресивних политичких модела… као и наша књижевност, савремена српска књижевност у 21. вијеку – истиче Краљ.

А. Ћ.


Занимљивости из свијета књиге

– Кад је 6. априла 1941. године у њемачком бомбардовању Београда изгорио цио библиотечки фонд Народне бибилотеке Србије, на згаришту је остала само једна страница „Слова љубве” деспота Стефана Лазаревића. Такође, када је НАТО бомбардовао Мурино, и када су побили дјецу и мјештане Мурина, један НАТО гелер зауставио се на страницама књиге „Дневник партизана” чији је аутор словеначки писац и борац Хинко Братож Оки (1921–1981) – подсјетила је, између осталог, Краљ.

Извор: Дан (штампано издање)

Discover more from Мирко Јовановић

Subscribe now to keep reading and get access to the full archive.

Continue reading

НОВЕ ОБЈАВЕ

Ако желите, можете их одсада примати електронском поштом.

Наставите читање