Умор од сталне чежње за Тамо,
Чији је сумрак бељи од зора
Очинског Овде. Умор од знаног,
Занос за страно. Умор од мора
Којима треба пловити само
Да би за крајем вапио корак.

Умор од спринта кроз пљусак вести,
Од настојања да си у току.
Од перверзија, које, кô потку,
Желе са здравом основом сплести.
Од робовања тузи. Од честих
Западања у горкост дубоку.

Умор од тежње да си од Целог
Достојан део, а да си читав.
Умор од труда да створиш дело
Ниједном налик, а будеш читак.
Умор од речи што попут рита
Висе са смисла ижгољавелог.